Vrhunski Recepti Vrhunski Recepti
Sve veći broj dece i tinejdžera pati od gojaznosti i problema koji je prate, pa je i pažnja medija postala usmerena na ovaj problem. Stručnjaci tvrde da je apetit stvar koja se razlikuje kod svakog pojedinca, pa je i kod dece tako.
Često srećemo decu koja su toliko izbirljiva kada se radi o hrani da roditelji stalno moraju da se dovijaju oko toga šta da im daju da jedu. Sa druge strane, roditelji druge dece trude se da suzbiju konstantan poriv za hranom kod svojih mališana.
Šta kad se dete buni ako ga kontrolištete?
– Vrlo je frustrirajuće kada vam je dete stalno gladno, pa mi se dešava da se naljutim na njega zbog toga što stalno želi da jede, ali dešava se i obrnuto, da on bude ljut na mene jer pokušavam da kontrolišem sve što jede. Za sada on nije gojazan, jer se trudim da mu stalno dajem zdravu hranu, pošto mi se čini da je to sve što mogu da uradim, Trudim se da ga naučim koliko je važno hraniti se zdravo, jer brinem šta će se desiti kada ne budem tu i kada sam bude nalazio načine da zadovolji svoj apetit – kaže Mišel.
Emilina gladnica je za razliku od Mišelinog sina, uvek bila veća od dvoje braće i sestara.
– Ona je jela dobro i kao beba i često je na merenjima imala više kila nego što je trebalo, dok je njen stariji brat uvek bio sitan. Ona jednostavno obožava hranu i vrlo bi se radovala slatkišima i drugim poslasticama, međutim, trudim se da je kontrolišem i da joj dajem samo zdrave užine, kako bi je naučila šta joj je dozvoljeno a šta nije – kaže Emili.
ISTRAŽIVANJA O KONTROLI APETITA
– Apetit je vrlo kompleksna stvar, pa o njemu zapravo znamo vrlo malo. Ono što za sada znamo je da u slučaju apetita postoji genetska komponenta ali i da je bitno i ponašanje i okolina – kaže profesorka Sadaf Faruh, koja predaje predmete vezane za metabolizam na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kembridžu.
Stručnjaci i dalje raspravljaju o tome šta je najbolje da roditelji u ovoj situaciji urade, pa jedni savetuju da se deci dozvoli da jedu sve što je zdravo koliko hoće, jer je dokazano da deca imaju mehanizam koji im obezbeđuje da prestanu da jedu kada su siti, dok drugi smatraju da je roditeljska kontrola porcija i unosa hrane neophodna kod slučajeva neutoljivog apetita.
